Ostrvo na kome sunce uvek sija

S koje god strane da dolazite u Vinariju Deurić, zaljubićete se već u putu. Prelepi proplanci Fruške gore, učiniće da se osećate kao da plovite talasima nekadašnjeg Panonskog mora. Ovaj osećaj je sasvim u redu, pogotovu kada znamo da ima i istine u tome. Još kad vidite da se jedra nalaze na logotipu vinarije, pa biće vam potpuno jasno da su vas baš ta jedra donela ni manje ni više nego pravo na ostrvo na kome sunce uvek sija.

Zvuči preterano? Možda zaista jeste, ali moram vam priznati da u dve godine koliko znam ovu vinariju i od kada s vremena na vreme tamo odlazim, tu nikad nisam doživela ni sivi oblak, a kamoli kišu. Dobro sad, jeste nas malo pofajtalo prilikom prve posete, ali da ste videli tu provalu oblaka kasnije istog dana na putu do kuće… Ok, realnost je sigurno drugačija, ali ja danas ovde želim da vam prenesem neke svoje impresije, a one su baš takve, sunčane.

Elem, tog juna 2014. godine, vinarija je odlučila da se predstavi odabranoj stručnoj javnosti. Pored spektakularnog obilaska vinograda, o kome celu priču u slici možete pogledati ovde i zbog koga tvrdim da ova vinarija ima zaista jedinstvenu turističku ponudu, ne samo kada je vinski turizam u pitanju, priredili su nam i ručak uz prezentaciju svoja dva (tada aktuelna) vina: traminac i rajnski rizling. Bila su to vina uslužno prerađena u nekoj drugoj vinariji, ali iz prve berbe njihovog grožđa pomenutih sorti, a iz kojih se jasno mogao naslutiti ozbiljan potencijal. Naredna, berba 2014. kao što i sami znate  nikome nije bila posebno naklonjena. Orijentisani na kvalitet kao primarni faktor, u vinariji su odlučili da ove godine na tržište ne izađu sa sortnim vinima. Pinot Noir je unapređen dodavanjem 10% Merlota, a Chardonnay je obogaćen istom količinom Traminner-a. Tako su rođeni blizanci: Talas beli i Talas crveni. Kako i dolikuje, isti su predstavljeni javnosti na velikom prijemu koji je Vinarija Deurić upriličila sredinom 2015. godine. Brojne javne ličnosti iz sveta kulture, sporta i biznisa, novinari i stručna javnost uživali su u doživljaju vožnje posebnim agro-turističkim vozićem kroz beskrajne zasade jabuka kako bi stigli do vinograda i vinogradarske kućice ispred koje ih je veselo sačekao pudar, taj stari fruškogorski čuvar vinograda. Dok su neki učili tajne pudarskog zanata i upoznavali se s oruđem poput budže, zvona i čegrtaljke, drugi su pod ogromnom krošnjom stare trešnje sklonjeni od sunca, uživali u ugođaju tzv. pudarskog fruštuka. Veseli povratak vozićima u vinariju, nastavljen je druženjem uz blizance, vino Talas beli i crveni, muziku, prigodnu zakusku i sjajnu atmosferu.

vinarija_deuric

Tog dana, Talasi su krenuli u svet da svim ljubiteljima vina u Srbiji prenesu poruku o jedinstvenoj lepoti teroara sa koga potiču. Danas ih možete naći u skoro svim vinotekama, a ima ih i u svim boljim restoranima u Beogradu i Novom Sadu. I neće još dugo biti sami. U vinariji trenutno stasavaju njihovi sortni i kupažni naslednici. Prema onome što se sada može reći o ovim vinima, izvesno da je berba 2015. bila puuuuno bolja od prethodne.  Mogla bih koju i o njima da prozborim ali… neka ostane nešto da i sami otkrijete. Mala Remeta je oko 75 km udaljena od Beograda i svega 35 od Novog Sada. Putevi su dobri i lepo obeleženi, pa vožnja predstavlja pravo uživanje. A kad stignete tamo, shvatićete da ste upravo otkrili jedno malo parče raja, vinskog raja u koji ćete uvek poželeti da se vratite. Ne pitajte kako znam… 😉