U subotu 13.04.2019. u okviru drugog po redu Novosadskog salona vina, održali smo radionicu pod nazivom Brendiranje u vinskom turizmu na primeru projekta Carigradski vinski drum. Cilj radionice bio je da zainteresovane upoznamo sa elementarnim pojmovima u procesu brendiranja vinskog turizma, otkrijemo neke male tajne zanata i naravno, predstavimo sam projekat. Tokom radionice, degustirana su i vina sedam vinarija uključenih u projekat ali i neki baš posebni zalogaji…
U razvijenijim zemljama sveta, vinski turizam zauzima sve veći značaj. Da je isti slučaj i kod nas, pokazuje i činjenica da proizvođači vina sve više ulažu u razvoj turističkih kapaciteta. Kako se uglavnom radi o sopstvenim sredstvima, i bez velikih stručnih analiza, možemo biti sasvim sigurni da za ove investicije postoji više nego dobar razlog. Strategija razvoja turizma Srbije do 2025. godine, vinskog turistu prepoznaje kao „turistu koji troši više“ dok svetska istraživanja ukazuju na to da ova vrsta turista na 1 evro potrošen na vino, troši još 5 evra na ostale sadržaje. U svojoj suštini, vinski turizam, po pravilu utiče na razvoj ruralnih sredina, podstiče prihode u malim opštinama, te na jedan poseban način prezentuje istoriju i kulturno nasleđe. Jedan od projekata koji, pored vina i vinskih potencijala naše zemlje, na najbolji način prezentuje tradiciju, istoriju i kulturu naroda koji žive ili su živeli na području današnje Srbije je i projekat koji realizuje Udruženje Žene i Vino, jednostavno nazvan Carigradski vinski drum. Upravo iz tog razloga, jedina radionica posvećena vinskom turizmu na upravo završenom Novosadskom salonu vina, bila je posvećena baš ovoj temi.
Slikom i pričom, prisutne smo vodili rutom negdašnjeg Carigradskog druma, koja započinje prolaskom kroz Stambol kapiju (danas Trg Republike u Beogradu), pa polako putem Terazija, pored Narodne skupštine i dalje bulevarom kralja Aleksandra, preko Grocke, Smedereva, Požarevca, Smederevske Palanke, Svilajnca, Jagodine, Paraćina, Ražnja, Niša i Pirota. Ruta Carigradskog vinskog druma završava se ulaskom u Istanbul, kroz čuvenu i danas postojeću Beogradsku kapiju. Pored velikog broja kulturno istorijskih spomenika, arheoloških nalazišta, muzeja, galerija i drugih turističkih atrakcija, ruta Carigradskog vinskog druma, bogata je i vinom te vinarijama u kojima ono nastaje. Ovom prilikom, naš izbor vina, prema redosledu degustacije je bio sledeći:
[row][column size=’2/3′]
Vinarija Čaša vina i priča, smeštena je u selu Pretrkovac nedaleko od Ražnja. Selo je dobilo naziv Pretrkovac jer su u davna vremena Turci baš na ovom mestu pretrčavali preko polja u pokušaju da pobegnu od hajdučkih zaseda duž Carigradskog druma. U svojim zasadima, ova vinarija gaji isključivo grožđe sorte Panonia koja, iako originalno namenjena za područje Panonske nizije, i ovde daje dobre rezultate. Veliki udeo u genetici ove sorte ima Rajnski rizling pa se njegovo očinstvo prepoznaje i u čaši. U pitanju je jedno karakterno, elegantno, harmonično belo vino moćne strukture. Intenzivne žute boje, zelenkastog odsjaja na obodu. Odlikuju ga izražene arome zelenih jabuka, kajsije, limete i zrele dunje dok sveže, hrskave kiseline daju odličan balans pomenutoj voćnoj slasti. Etiketa nosi naziv Šesta priča… belo (2018), zahvaljujući činjenici da je u pitanju šesta berba iz ovog vinograda, kao i filozofiji vinarije da je svaka berba posebna priča.
[/column][column size=’1/3′]
[/column][/row]
[row][column size=’1/3′]
[/column][column size=’2/3′]
Vinarija Savić prva je registrovana pirotska vinarija. Nazivima svojih etiketa, vinarija neguje tradiciju čuvenog pirotskog govora koji važi za veoma funkcionalan i brz, dok dizajnom ponosno ističe sada već u celom svetu prepoznatljive šare sa pirotskih ćilima. Za ovu priliku, odabrali smo Sauvignon Blanc, simpatičnog naziva Té (rečca koja u prevodu znači „eto“). Primera radi, na pitanje Quo (čita se „kvo“, a znači „šta radiš, kako si, šta ima novo), starosedelac Pirota bi vam odgovorio sa „té“, što je zamena za veliki broj radnji. Za sada, vinarija do osnovne sirovine dolazi putem kooperative sa sertifikovanim proizvođačima grožđa iz Vlasotinca. Ovaj Sauvignon Blanc iz berbe 2017. je vinifikovan kao svako drugo belo vino, a nakon skidanja sa taloga, odležavao je u polipropilenskim sudovima sa hrastovim opiljcima, što ovom vinu daje specifičan karakter.
[/column][/row]
[row][column size=’2/3′]
Vinarija Despotika nalazi se u selu Vlaški Do nadomak Smederevske Palanke. Zanimljivo je pomenuti da se prema Smederevskom defteru No.1007 iz 1516. godine, u ataru sela Golobok nalazilo i selo Vinica. U njoj su tada živeli Vlasi, radio je mlin, a najveći deo zasada je bio pod vinogradima. Vinica više ne postoji, ali su zato vinogradi vinarije Despotika i dalje tu. Za ovu degustaciju odabrali smo vino sorte Morava iz berbe 2017. Kao i Panonia, Morava je sorta nastala na departmanu Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu i ima potpuno isti rodoslov. Ipak, u genetici je došlo do izvesnih različitosti, pa ovo vino kada je dobro rashlađeno karakterišu pirazinske note, dok zagrevanjem u čaši razvija svoj voćno-cvetni karakter. Sorta se odlikuje izvrsnom svežinom i predstavlja pravo vino modernog doba u kome se prepliću specifičnosti teroara i umešnost enologa.
[/column][column size=’1/3′]
[/column][/row]
[row][column size=’1/3′]
[/column][column size=’2/3′]
Vinarija Aleksić nalazi se u Vranju, na prvi pogled, ne baš direktnoj ruti Carigradskog vinskog druma. Ipak, put koji od Niša i danas ide ka jugu tj. Solunu i Atini, nekada se nazivao Carski drum što je jedan od sinonima Carigradskog druma. Konkretno, ulica u kojoj se nalazi ova vinarija, danas nosi naziv Industrijski blok u prvom delu i Marička u nastavku. Ipak, vranjanci i danas ovu ulicu nazivaju Carskim drumom. Zaštitni znak grada je žuti cvet prema legendi po kojoj se francuski vojnik u vreme I svetskog rata, prolazeći tuda, baki koja je sadila žuto cveće, obratio sa „bonjour“ što znači „dobar dan“. Pogrešno ga razumevši, baka je odgovorila: „nije ovo sine božur, ovo je žuto cveće“. Od tada, do danas, žuto cveće je zaštitni znak Vranja, a vino Žuti cvet (100% tamjanika) jedna od perjanica ove vinarije. Vino iz berbe 2018., premijerno predstavljeno na Novosadskom salonu vina, je kristalno žute boje, prijatnog cvetnog mirisa, lagano, sveže i blago mineralno.
[/column][/row]
[row][column size=’2/3′]
Carigradski vinski drum krije mnoge tajne i misterije. Jedna od njih je i ona prema kojoj je 1488. godine, u selu Žabari, zabeležena posada od 90 martolosa (posada u tvrđavama) što bi moglo da znači da je selo u izvesnoj meri bilo utvrđeno. U kasnijim popisima ova posada se više ne pominje. Sudeći po prihodima od 12.716 akči, pored gajenja žitarica, najviše je bilo razvijeno vinogradarstvo. U selu Viteževo, nedaleko od Žabara se danas nalazi Vinarija Virtus koja filozofiju poslovanja zasniva na ideji očuvanja kulturnog identiteta ljudi sa ovih prostora. Stoga, kompletan vizuelni identitet počiva na vinčanskom pismu kojim vinarija želi da skrene pažnju na činjenicu da je Srbija bila deo velike Dunavske civilizacije, tada najnaprednijeg društva na svetu, a pre Starog Rima, Grčke i Mesopotamije. Za ovu priliku, odabrali smo i premijerno predstavili Rosé iz berbe 2018. čiji sastav čini 70% Prokupac, 20% Cabernet Sauvignon i 10% Marselan. Vino je svetlo ružičaste boje ruže,crvenkastog odsjaja. Kristalno je bistro. Karakteriše ga intenzivan miris crvenog bobičastog voća, malina i crvene ribizle. Blago začinski u pozadini.
[/column][column size=’1/3′]
[/column][/row]
[row][column size=’1/3′]
[/column][column size=’2/3′]
Vinogradarsvo u Jagodini datira još iz davne 1898. godine, kada je osnovan zadružni jagodinski rasadnik i posađena prva plemenita sorta vinove loze. Dvadeset godina kasnije, ovde se osniva Jovačka vinogradarska zadruga iz koje 1934. nastaju čuveni Jagodinski podrumi i tada započinje izvoz sortnih vina u celu Evropu. Posle II svetskog rata, Jagodinski podrumi ulaze u sastav NAVIP-a, a 2011. posle višegodišnjih problema, podrumi postaju privatno vlasništvo, a firma dobija nov naziv vinarija Piano. Danas, vinarija Piano neguje 86 ha vinograda, a baš kao i nekada, najpoznatija je po čuvenoj Jagodinskoj ružici kao i vinima sorti Cabernet Sauvignon i Merlot. Upravo to je i bio razlog da za ovu radionicu odaberemo jednu od najboljih etiketa u poslednjoj deceniji, Piano Merlot 2013. Rubin crvene boje, ovo vino obiluje aromama zrelog crnog i šumskog voća. Fini tanini i svežina ovom vinu obezbedili su solidan vek i sjajan razvoj u boci.
[/column][/row]
[row][column size=’2/3′]
Virtuelno putovanje Carigradskim vinskim drumom završavamo, praktično na početku rute, u Grockoj. Naime, u Grockoj se nalazi vinarija Plavinci jedna od najmanjih i najmlađih vinarija u Srbiji i ujedno jedina organska vinarija na ovoj ruti. Posvećena tradiciji kako u proizvodnji grožđa i vina, tako i u nazivu prema kome su ljudi od davnina putujući Carigradskim drumom ovo mesto nazivali Plavinci jer su se u proleće s desne strane puta plavili vinogradi tretirani plavim kamenom, dok se s leve strane puta plaveo Dunav. U svojim vinogradima, vinarija neguje grožđe dve nove sorte Panonia (Srbija) i Regent (Nemačka). Kako smo jednu Panoniu već imali na radionici, kao logičan izbor nametnuo se Regent 2017 koji na tržište izlazi pod imenom Indigo. Iako tek flaširan, ovako predpremijerno degustiran (na tržištu od septembra 2019.), Indigo je svojom svežinom, voćnošću i lakoćom, osvojio sve prisutne. Jako obojen, tamno crvene boje s ljubičastim odsjajem, srednjeg tela, izražene svežine koja se prepoznaje u aromama višanja, nara i borovnica. Blago trpko i vrlo ubedljivo u završnici, ovo vino bilo je pravi izbor za efektan završetak radionice, ali i ovogodišnjeg Novosadskog salona vina.
[/column][column size=’1/3′]
[/column][/row]
Gastronomija Carigradskog vinskog druma
Inspirisani receptima Srpske srednjevekovne kuhinje koje je rekonstruisao Artis centar u okviru projekta „Živeti prošlost“, na ovoj radionici poslužili smo i sad već veoma popularni Carigradski hleb i prasetinu sv. Marka. Ovaj meni uz još neka druga jela možete probati kao deo stalne ponude nedeljnog ručka restorana Beskraj u Novom Sadu.
Kako je glavna delicija Srednjeg veka bio marcipan, zamolili smo naše Chocolatera prijatelje da za potrebe ove radionice naprave bombonjeru punjenu marcipanom i suvom šljivom koja se savršeno uklopila uz naše poslednje vino na ovoj radionici i time stavila jedan divan slatki pečat na ceo doživljaj.