U poslednje vreme, dosta se pričalo o tome koliko su masovni mediji zatvoreni za sve što ima veze sa vinom i kako se objavljivanje bilo kakve informacije o vinima smatra marketingom i da kao takvo mora biti plaćeno. Čak su i vesti o vrhunskim priznanjima koja naša vina osvajaju širom sveta bila tako tretirana. U situaciji u kojoj nacinalna privreda slabi iz dana u dan, a u kojoj ljudi najradije piju strana vina, misleći da tako plaćaju kvalitet, informacija o velikim međunarodnim uspesima naših vina nije vest?! Nemoguće da nije! Pitanje je samo gde je greška? U komunikaciji izvesno, ali gde tačno? Da li je do novinara koji moraju da ulaze u duel da bi svojim urednicima objasnili značaj objavljivanja jedne takve informacije, a ovi posle vlasnicima, direktorima itd ili je do (zbog nagrade) presrećnog vinara koji informaciju ne ume da prezentuje kao vest? Mnogi će, linijom manjeg otpora, odgovornost prebaciti na onog drugog. Retki će ovde zastati i još jednom razmisliti o svemu. Retki će odlučiti da nastave da ovaj tekst čitaju dalje. Retki su oni kojima je ovaj tekst i namenjen.
Kako informaciju pretvoriti u vest?
Najvažnije je da upamtimo sledeće: Informacija nije vest! Medijima treba vest! Mi realno šaljemo informaciju, ali mediji tu informaciju moraju da prepoznaju kao vest. Tek kad to osvestimo, spremni smo za sledeći korak. Idemo redom:
1. Saopštenje za medije uvek šaljite na memorandumu. Ukoliko iz nekog razloga još nemate svoj memo, uvek u gornjem delu A4 lista papira napišite svoje kontakt podatke: ime vinarije, poštansku adresu, web adresu, mail adresu i kontakt telefon i eventualno fax (ukoliko ga još uvek koristite).
2. Potrudite se da sve bude uredno, čisto, pregledno, sa većim proredom i širokim marginama. Nema ništa gore od nepreglednih tekstova. Takvi najčešće završe u kanti, bez da su pročitani.
3. Odmah ispod opštih informacija, stavite naslov vašeg saopštenja za medije. Centrirajte ga i ispišite velikim slovima. Naslov treba da bude kratak, jasan, atraktivan i treba da sumira sadržaj informacije. Kreiranje naslova je posebna veština i zahteva dosta iskustva. Posvetite mu dosta vremena jer on može imati presudnu ulogu u objavljivanju informacije koju želite da plasirate.
4. Prvi paragraf treba da sumira suštinu u jednoj ili dve rečenice, odgovarajući na 5 pitanja koja čine informaciju: KO, ŠTA,GDE, KADA I ZAŠTO. Zapamtite ovih pet pitanja jer ukoliko niste odgovorili na bilo koje od njih, informacija nije kompletna i pitanje je da li će neko imati interesa, vremena i volje da vas pozove zbog dopune. Ovde se takođe lomi odluka oko toga da li će neko nastaviti da čita dalje ili će vaše saopštenje baciti u kantu. Poštujte tuđe vreme. Budite konkretni, precizni i koncizni.
5. Čestitam! Ukoliko ste prvim paragrafom probudili interesovanje, šanse za objavu vaše informacije su sada puno veće. Posle prvog paragrafa nastavite da razvijate vašu priču sa više detalja. Koristite strukturu obrnute piramide idući od opšteg ka veoma detaljnom. Ovaj stil pomaže uredniku koji može da uređuje svoju objavu tako što će da “otkine” sa kraja vaše informacije ako treba, bez da žrtvuje bitan sadržaj.
6. Koristite navode da biste oživeli priču i da biste naglasili ono što je važno. Što je poznatija osoba koju citirate, to bolje. To vašu priču čini vrednijom i široj javnosti, atraktivnijom.
7. Potpišite se i ostavite svoj kontakt telefon i mail još jednom.
8. Ako je informacija duža od jedne strane, skrenite pažnju na to tako što ćete ubaciti numeraciju stranice po principu 1 od 5 (prva od ukupno pet strana).
9. Uvek pošaljite informativni list i/ili brošuru vaše organizacije.
10. Pripremite slike i pridodajte ih sadržaju.
11. U današnje vreme, saopštenja za medije se šalju mailom. Vodite računa o periodu trajanja informacije, ali i o tome da urednici najčešće čitaju poštu ujutru između 9 i 10h.
12. Naslov maila mora biti jednostavan, jasan i atraktivan. U nekim slučajevima to može biti i naslov vašeg saopštenja.
13. Sam mail mora mora sadržati onaj čuveni prvi pasus sa odgovorima na osnovnih 5 pitanja koja čine informaciju. Slobodno koristite copy-paste princip.
14. Na kraju maila, ispod potpisa, napišite spisak dokumenata u prilogu.
15. U prilogu maila neka bude kompletno saopštenje, fotografije i sl.
Ovih 15 koraka čine razliku između profesionalca i amatera. Ljudi poštuju profesionalizam. Jednom prilikom, nakon što sam poslala (po ovim principima skrojeno) saopštenje za medije povodom predstojećeg događaja, na isti je došao novinar i urednik jedne ozbiljne, renomirane informativne agencije. Kada me je upoznao i povezao moje ime, sa onim u potpisu saopštenja, iskreno se obradovao i rekao mi: „Ja nikad nisam dobio bolje i profesionalnije poslato saoštenje za medije. Vi mora da ste amater.“ ?!???!! Da li i vama ovo zvuči kao paradoks? Meni jeste, pa sam odmah i zatražila dodatno objašnjenje. „Vi ovo sigurno radite s puno ljubavi, a ne profesionalno, obzirom da je tako dobro napisano“ pokušao je da mi objasni. „Ne, odgovorila sam, ja ovo radim s puno ljubavi i s puno profesionalizna koji se uči. Ja sam za ovo prošla neke ozbiljne škole i puno uložila u znanja koja imam da bih sada slala loša saopštenja.“ Danas sarađujemo tako što nazovem i kažem da imam nešto što će ga sigurno zanimati, a on meni odgovori sa: „Može, pošalji na mail“ i uvek objavi. Ne zato što me poznaje, nego zato što zna da mu nikad neću poslati neproverenu i nepotpunu informaciju.
Poštujte principe i budite uspešni u komunikaciji s medijima. Vaše vino to sigurno zaslužuje! A ako zapne, nije problem, mi smo tu da to uradimo za vas.