Oduvek se znalo, ako vam je do mistike, dobrih priča, legendi i istorije, zaputite se u pravcu istoka i nikada nećete pogrešiti. Takav slučaj je i sa istočnom Srbijom, neotkrivenim draguljem naše zemlje koji zavređuje mnogo više pažnje nego što trenutno dobija.
Ovoga puta, pričom vas vodimo u Rajačke pimnice, selo u koje ljudi dolaze da rade, ali u kome živi samo vino. Izgrađeno je na samo dva kilometra od Rajca, krajem XVII veka kada su ljudi shvatili da je za proizvodnju dobrog vina neophodno obezbediti dobre higijenske uslove, a za sazrevanje istog, mir i tišinu. Prema zapisima, grožđe se ovde gajilo i vino proizvodilo još u vreme starih rimljana, ali to je već deo jedne opšte priče. Rajačke pimnice, svoje zlatne godine, i pravi procvat doživele su sredinom XIX veka, u vreme kada je filoksera harala Evropom. Čuvši za plodno tlo bogato peskom u kome pomenuta vaš ne može opstati, tragom dobrih vina, u ove krajeve pohrlili su francuzi. Uspostavivši saradnju sa lokalnim stanovništom, francuzi su ovde tada brinuli o loznim kalemovina, nezi grožđa, te preradi vina koje se kasnije izvozilo u Francusku, a odatle i pod njihovom etiketom ko zna gde. Pretpostavka je da su najčuvenije francuske sorte grožđa tada i stigle u ove krajeve. Ovakav razvoj događaja bio je i potsticaj lokalnom stanovništvu da više ulaže u razvoj vinogradarstva pa je planski građeno naselje dobilo i nove pimnice. Blizina vinograda, omogućavala je dobru higijenu, laku preradu i dobre uslove za sazrevanje vina. Običaj je bio da svaki sin, kada zasniva porodicu, dobije i svoju pimnicu (vinski podrum). Kako je u selu nekoliko porodica živelo u okviru istog domaćinstva, Rajačke pimnice su imale više kuća nego samo selo. Bratske pimnice, najčešće su se nalazile pod jednim krovom ali su fizički bile podeljene na dve celine. Svaka pimnica imala je dva ulaza iz dve ulice. Gornji (otvori nalik prozorima) bili su namenjeni za ulaz sirovine, a bogatstvo domaćina moglo se naslutiti već po samoj činjenici koliko tih otvora pimnica poseduje. Naime, svaki otvor, povezivan je sa najviše dva ardova, drvena suda za preradu vina, zapremine od oko 7 do 10.000 litara. Donji, veliki ulaz sa portalom bio je namenjen ljudima. Ovako građene pimnice, do pola ukopane u zemlju, sa svojim minimalno 60 cm debelim kamenim zidovima, bile su garancija stabilne temperature, ali i dobre provetrenosti. Danas u Rajačkim pimnicama postoji stotinak aktivnih podruma, ali je samo njih dvadesetak otvoreno za posete. Jedan od njih, pretvoren je u restoran koji za sada radi samo po principu prethodne najave. Globalni trend vrednovanja autohtonog, odavde kao da nikada nije ni odlazio tako da tradicija gajenja autohtonih sorti grožđa (najviše Začinak i Crna tamjanika) doprinosi onom jedinstvenom doživljaju otkrivanja nepoznatog, tako dragocenom iskustvu svakog turiste. Nadomak Rajačkih pimnica nalazi se i staro groblje. Kažu da su se ovde ljudi rađali i živeli uz vino, pa su hteli da i u smrti ostanu blizu. Na žalost, o njemu nema puno informacija. Zavod za zaštitu spomenika trenutno sprovodi istraživanje o tome, pa se nadamo i kojoj reči više uskoro. Ono što se pouzdano zna da su spomenici stari više stotina godina, klesani bez tradicionalnih hrišćanskih simbola, što ukazuje na to da potiču iz vremena turaka. Takođe, rađeni su od istog kamena kao i pimnice. Do nedavno zaraslo u korov, danas je ponovo aktivno te je to upravo najveća prepreka njegovog stavljanja na UNESCO listu zaštićenih kulturnih dobara.
[row]
[column size=’2/3′]
Po mnogima glavna mana ovog sela je loša putna infrastruktura ali nisam sigurna da bih se u potpunosti složila sa time. Loš put vas primorava da vozite polako, ostavljajući vam tako mogućnost da uživate u lepotama predela. Kada konačno stignete na cilj shvatićete ono što ste već odavno znali: što je put teži, zadovoljstvo postignutim je veće.
Poseta Rajačkim pimnicama realizovana je u okviru projekta „Zehn plus Zehn“ u organizaciji GIZ-a.
[/column]
[column size=’1/3′]
Pešačke i biciklističke ture
Zaljubrenici u vino, pešačenje i biciklizam, zahvaljujući naporima Turističke organizacije Negotin, od skoro, mogu uživati u ruti koja povezuje Rajačke, Rogljevske i Smedovačke pimnice.
[/column]
[/row]