Dana 01. i 02. Marta 2018. uputili smo se u prvu pravu malu avanturu Carigradskim vinskim drumom…
Planirajući ovo prvo promotivno putovanje Carigradskim vinskim drumom par nedelja ranije, konsultovali smo kalendar značajnih vinskih događaja ali i vremensku prognozu. Najavljenih 12°C prosečne dnevne temperature, nekoliko dana pred put, pretvorilo se u „ne izlazite iz kuće ako ne morate“ i „pred nama su ledeni dani“!?! Reklo bi se da mediji više žele da nas isprepadaju najavljujući katakliznu ogromnih razmera, nego da nam saopšte konkretnu informaciju. Ipak, internet je čudo koje pored falša nudi i obilje pravih informacija a koje su doprinele konačnoj odluci: idemo!
Prvi dan marta meseca, osvanuo je bez vetra, okupan suncem a cela Srbija onako zavejana delovala je idilično. Sneg ume da pokrije svo to sivilo zime i usnulu prirodu učini prelepom. Šetnja na -4°C do mesta sastanka grupe, prijatna. Grupa avanturista vesela i otvorena za novo, putevi suvi i prohodni. Duž auto puta u Beogradu, mafijaški preciznim tajmingom skupljamo ostatak ekipe i radosno nastavljamo put Šumadije i naše prve stanice, Vinarije Despotika. Obzirom da drumom carigradskim hodimo, red je bio da se prvo s Markom Kraljevićem nagodimo, da nam drumovi u ova dva dana budu čisti i prohodni. Osim toga, pored dobrih vina, ova vinarija posetiocima nudi i jednu lepu izložbu eksponata u okviru svog Muzeja vinodeljstva. Upravo ovde slušamo priču o „Putovanju preko mora“ putopisu francuza Bertrandona de la Brokijera, koji je 1433. godine, carigradskim drumom hodeći ostao zapanjem kvalitetom srpskih vina te zapisao da su „srpska vina bolja od francuskih“. Razgledamo ostale eksponate, slušamo priču o srednjevekovnoj vinskoj Srbiji te posebnu pažnju obraćamo na mapu Carigradskog druma. Sledi obilazak proizvodnog dela vinarije te degustacija novih i starih berbi. Okrepljeni dobrom energijom, hranom i vinom, znanjem potkovani krećemo ka jugu i našem sledećem odredištu.
Malo ispred Niša, na isključenju Nais, odvaja se put ka Vele Polju. Ovde nas, u Izbi Jovanović, čeka mladi bračni par Ivan i Andriana. Ne zna se ko je više željan da proba njihov novi Merlot iz 2017. Oni da čuju prve komentare ili mi što znamo koliko sjajan je bio onaj iz prethodnih berbi, uključujući i fatalnu 2014., nultu berbu u ovoj vinariji. Prava mala garažna vinarija, apotekarski uredna i domaćinski šarmantna, ušuškana je u podrumu kuće pod borovima. Inače, Izba Jovanović je jedna od najmanjih vinarija u Srbiji, jedina koja proizvodi samo jednu etiketu, od samo jedne sorte grožđa i jedina u kojoj je vertikala merloa deo standardne turističke ponude. Na pitanje da li bi se ohrabrili da Merlot prerađuju u sve tri boje, jer to realno jeste moguće, objasniće vam snagu podneblja kao i činjenicu da od njihovog grožđa i rose bude preekstraktivan, a o belom (proizvedenom Blanc de Noir tehnologijom) tek nema reči. Ipak, kad probate njihov Merlot, postane vam jasno da bi greh bio prerađivati ga drugačije. To potvrđuje i činjenica da je ovo vino iz berbe 2015. već na svom prvom takmičenju „Concorso Internazionale Emozioni dal Mondo: Merlot e Cabernet Insieme“ u Italiji osvojio ni manje ni više nego zlatnu medalju i nagradu novinara.
Sneg počinje da veje, a mi smo svesni da nas čeka još sat vremena vožnje do Ribarske banje koju smo odredili za konačište. Gologlavi stojimo pod borovima, uživajući u blagom dodiru pahulja i, duboko uvereni u svoje reči, obećavamo domaćinima da ćemo se uskoro ponovo sresti na ovom mestu. Sneg škripi pod točkovima, pahulje se roje u svetlima farova a mi uživamo u idili predela kojim prolazimo. Leta su ovde čarobna, bar isto koliko i zime uvereni smo.
Ribarska banja dočekala nas je s pola metra snega. Kao i u većini malih mesta, život ovde staje s prvim mrakom. Ako vam je važan nov, dobar i udoban smeštaj, po pristupačnim cenama, od srca vam preporučujemo Vila Marija Excluzive, nećete pogrešiti. Jutro je svanulo i obasjalo svu raskoš ovog veličanstvenog mesta. Ušuškane među borovima i brdima, ovde su se smestile predratne vile u svoj svojoj grandioznosti. U sredini, na mestu starog turskog hamama, danas je moderni spa centar.
Tokom radnog doručka saznajemo da je Ribarska banja ime dobila po ribarima kneza Lazara koji su za potrebe njegovog dvora ovde lovili pastrmku najboljeg kvaliteta. Arheološke iskopine u okolini banje svedoče o tome da su za lekovita svojstva ovdašnjih voda znali i stari Rimljani, još u IV veku. Prema nekim izvorima čak i je i kneginja Milica lepotu održavala kupajući se u ovim vodama. Kasnije, Turci su ovde podigli hamam koji je do temelja sravnjem 1876. godine. Godinama kasnije obnavljana, Ribarska banja pravi procvat doživljava početkom XX veka u vreme vladavine kralja Petra I Karađorđevića. Kupanje u termalnim vodama, plašeći se niske temperature i dugačkog puta pred nama, ostavljamo za sledeći put. Dobijeno vreme koristimo za posetu manastirima Pokrova presvete Bogorodice u Đunisu i manastira Sv. Romana. Istorijski gledano, neraskidivo vezani jedan za drugi, tako su i morala biti posećena, zajedno.
Put nas dalje vodi do Ražnja i par kilometara dalje sela Pretrkovac. Prema kazivanjima, dolaskom na Balkan, Turci su uvideli potencijal Carigradskog druma i obilato ga koristili. U nekim zapisima navodi se da je veliki problem na putovanjima ovim drumom predstavljalo blato u kojem su se teretna kola često zaglibljivala. Takođe, tokom tih putovanja vrebala je i velika opasnost od hajduka koji su u očima osvajača predstavljali klasične drumske razbojnike. Otud i ime selu Pretrkovac, 3 km od glavnog druma, jer su na tom delu puta Turci pretčavali polja kako bi izbegli hajduke.U samom centru sela smeštena je Mala vinarija Čaša vina i priča. Vođeni idejom da je svaka boca (etiketa) priča za sebe, ovde su odlučili da će svaka berba biti nova priča. „Prvu berbu, prvu priču“ su zadržali za sebe, „Druga berba, druga priča“ je krenula u svet da pronosi slavu Ražanjskog vinogorja. Zanimljivo je da su vlasnici ove male vinarije odlučili da u svom vinogradu zasade Panoniu. Sortu nastalu na oglednom polju novosadskog Poljoprivrednog fakulteta, ukrštanjem elitnog sejanca SK 86 2/293 i Rajnskog rizlinga. Priznata je 2003. godine. Autori sorte su Petar Cindrić, Nada Korać i Vlada Kovač. Panonia je perspektivna sorta koja se polako širi u proizvodnji, a ovo je njena najjužnija pozicija u Srbiji i kao takva veoma zanimljiva za degustaciju. Od prethodne, berbe 2017., u vinariji se prerađuje i Prokupac iz vinograda posađenog 1916. godine. Ova etiketa će se uskoro naći na tržištu pod imenom „Peti poziv“. Osim vina, u ovoj vinariji će vas poslužiti i obiljem domaće hrane spremljene po tradicionalnim receptima. Ne treba reći da je svako jelo praćeno i pričom o nastanku originalne recepture.
Dan odmiče, a mi polako krećemo ka severu. U našem planeru za danas upisana je još jedna vinarija. Carigradski vinski drum, sve je bogatiji vinarijama i teško je izbor svesti na samo četiri koliko realno možemo postići za dva dana putovanja. Vinarija Virtus, ostavljena je za kraj s dobrim razlogom. Kiša koja nas je pratila celim putem, prestala je onog momenta kada smo sa glavnog puta skrenuli na prilazni put vinarije. Želeći da objektivima zabeležimo poslednje trenutke današnjeg dana, pozdravljamo se na brzinu, ostavljajući formalnosti za kasnije, te penjemo na kulu odakle se pruža predivan pogled na vinograde ali i celo Požarevačko vinogorje. Ostajemo zatečeni pićem dobrodošlice. Ružičasti penušavac nastao je kupažiranjem Pinot Noira, Pinot Grigia i Sauvignon Blanca. Kako kažu u vinariji, za sada su to samo probne količine i teško da će se ikada naći na tržištu. Oduševljeni kvalitetom, ohrabrujemo ih da eksperiment nastave. U degustacionim čašama smenjivali su se Gewurztraminer, Pinot Grigio, Sauvignon Blanc, Prokupac i Marselan iz različitih berbi. Nekako svesni da odavde idemo pravo kući, čini se da smo svi opušteniji i niko ne gleda na sat, uključujući i vozača koji pijuckajući vodu pomno prati sve naše komentare o vinu. Degustaciju sasvim opušteno vodi Milorad Halavanja, tehnolog vinarije. Bez problema odgovara i na svako naše pitanje, a bilo ih je… Vreme teče neumitno. Na zidovima degustacione sale nalazimo manje ili više poznate nam natpise i simbole. Objašnjavaju nam da su to svedočanstva o korenima kulture i pismenosti velike Dunavske civilizacije, tadašnjeg tehnološki najnaprednijeg društva na svetu, koji datiraju mnogo pre klinastog pisma, a koje je slikarka Isidora Ivanović iskoristila na etiketama i logotipu vinarije, želeći da ljudima skrene pažnju na istorijski značaj mesta sa koga potiču ova vina. Najlepše što je iz tog doba nađeno i sačuvano bile su figurine koje prikazuju likove s velikim očima, što označava brigu i pažnju a koju morate posvetiti vinu kako bi ono stasalo u vrhunsko, a sve imaju raširene ruke kao simbol srdačnosti i dobrodošlice. Upravo taj osećaj dobrodošlice, kao da smo došli u posetu prijateljima zadržao nas je više od planiranog. Pozivajući se na zdrav razum, pozdravljamo se s našim domaćinima i još jednom, sledeći putanju Carigradskog vinskog druma, hrlimo u noć. Znamo pouzdano, te brižne oči i raširene ruke, sačekaće nas i sledeći put…
