Cvet se zove a ni malo ne liči na cveće mali,
zelen, gologlav na izložbu neće.
Što lep nije stidi se, u cvasti se krije,
stotinama broje se, pa usamljen nije.
Krajem maja kapicu on baci u travu
kočoperno isturi svoju smešnu glavu
Oko oblog plodnog tučka prašnika se njiše pet
kada polen na žig padne oplođen će biti cvet
Od momenta toga ne zove se cvet
bobica će nova ugledati svet.
Autor teksta: prof. dr Nada S. Korać
Fotografije: Saša Adamović