Generativni organi su cvast sa cvetovima i grozdovi sa bobicama i semenom.
Cvast predstavlja skup većeg broja cvetnih pupoljaka (cvetova). Sastoji se od peteljke cvasti, središnje ose i bočnih ogranaka, I, II i III reda, na kome se nalaze cvetovi. Cvast se nalazi na ravnoj strani lastara, po položaju suprotno od lista.
Cvet je reproduktivni ogran. Sastoji se iz peteljčice cveta (kratke drške) i cvetnog pupoljka.
Cvetna drška se pri vrhu proširuje u cvetnu ložu, na kojoj su raspoređeni ostali organi cveta: Pet čašičnih listića, pet kruničnih listića, pet prašnika i pet ili deset nektarnika. U sredini cvetne lože se nalazi tučak koji je sastavljen od žiga, kratkog stubića i plodnika. Plodnik se deli na dve komorice u kojima se nalaze po dva semena pupoljka.
Po svojim morfološkim i funkcionalnim osobinama cvetovi vinove loze se mogu podeliti na normalne ili pravilne cvetove i nepravilne cvetove. Od normalnih se izdvajaju tri tipa cveta:
1. Morfološki i funkcionalno dvopolan- hermafroditan,
2. Morfološki dvopolan, funkcionalno ženski,
3. Morfološki i funkcionalno muški tip cveta.
Grupa nepravilnih cvetova može biti morfološki pravilna sa određenim anatomskim nepravilnostima kao što su defektni semeni zameci ili morfološke anomalije.
Hermafroditni cvet ima razvijene i funkcionalne sve delove, pa je sposoban da oplodi kako cvetove istih sorti tako i cvetove drugih sorti. Muški cvet ima polen normalne građe koji moze da oplodi hermafroditne i ženske cvetove drugih sorti. Ženski cvet ima plodnik normalne građe pa se mora gajiti zajedno sa drugim sortama koje imaju normalan dvopolan cvet i koji im služe kao oprašivači.
Divlja šumska loza V.Vinifera ssp.Silvestris je dvodoma biljkaPojedine bilje imaju muške , a pojedine ženske cvetove.
Gajene sorte V.Vinifera.L su jednodome biljke, imaju dvopolne cvetove i veliku sposobnost samooplodnje. Mali broj sorti ima funkcionalno ženske cvetove i to su uglavnom starije sorte Čauš beli, Madlen anževin, Bagrina, Blatina, Crveni drenak.
Grozd nastaje iz cvasti nakon oplođenja određenog broja plodnika koji daju bobice. Grozd se sastoji iz šepurine i bobica. Šepurinu koja predstavlja skelet grozda čine peteljka, središnja osa i bočni ogranci. Svojstva grozda kao što su oblik, veličina i zbijenost su u velikoj meri sortna svojstva ali su i pod velikim uticajem faktora spoljašnje sredine.
Oblik grozda zavisi od dužine bočnih ogranaka prvog reda duž glavne osovine. Postoje pet osnovnih oblika grozda: valjkast, kupast, valjkasto-kupast, krilast i razgranat.
Veličina grozdova se može izraziti na osnovu njihove mase ili dužine. Grozdovi mogu biti veoma sitni,sitni, srednje krupni, krupni i veoma krupni. Odnosno, veoma kratki (oko 10cm), kratki (oko 15cm), srednji (oko 20cm), dugi (oko 25cm) i veoma dugi (više od 30cm).
Zbijenost grozda neke sorte se ocenjuje na osnovu mogućnosti pomeranja bobica u grozdu. Kod veoma zbijenih i zbijenih grozdova bobice se ne mogu pomerati jedna u odnosu na drugu, a kod veoma zbijenih su toliko pripijene da su zbog toga i deformisane. Kod srednje zbijenog grozda bobice se mogu blago razmicati ali grozd ne menja svoj oblik. Kod rastresitog i veoma rastresitog grozda, bobice su manje ili više udaljene jedna od druge i grozd se raširi kada se spusti na ravnu površinu.
Za vinske sorte su karakteristični zbijeni, a za stone sorte rastresiti grozdovi.
Bobica je plod vinove loze. Razvija se od plodnika cveta nakon cvetanja, oprašivanja, oplodnje semenih pupoljaka u plodniku. Ako su cvetovi normalne građe, razvijaju se bobice sa semenom. Kod cvetova sa defektnim semenim zamecima bobice se razvijaju bez semena.
Oblik bobice zavisi od odnosa njene dužine i širine i na osnovu toga bobica može biti spljoštena, okruglasta, ovalna, izdužena i veoma izdužena. Postoji još i niz specifičnih oblika kao što su jajasta, srcasta, kruškasta, pljosnata, kriva.
Veličina bobice se kao i kod grozda može okarakterisati na osnovu mase i dužine. Po svojoj masi može biti veoma sitna, sitna, srednje krupna, krupna i veoma krupna. Na osnovu sužine može biti veoma kratka, kratka, srednje duga, duga i veoma duga.
Bobica se sastoji iz pokožice (epikarpa), mesnatog dela (mezokarp i endokarp) i semenki.
Pokožica je višeslojni zaštitni spoljni omotač, koji se sastoji od kutikule-štiti bobicu od isušivanja i pepeljkom- voštani sloj koji štiti pokožicu od prekomernog vlaženja. Pepeljak je sedefasta prevlaka preko pokožice. Pokožica je bogata različitim organskim i neorganskim materijama a poseban značaj za vinarstvo imaju bojene i aromatične materije. Tokom vegetacije, pokožica je zelene boje, a u punoj zrelosti može biti zeleno-žuta, žuta, svetlije ili tamnije crvena, plava do crna.
Mesnati deo bobice je bogat šećerom i drugim organskim i mineralnim materijama. U masi bobice mesnati deo učestvuje sa 75-85%. Iz bobica se prilikom muljanja i presovanja grožđa izdvaja šira koja najviše sadrži šećere (15-25%) i organske kiseline (5-12 g/l) kao i amono kiseline, bojene i aromatične materije, tanine, mineralne materije i dr. Šira se koristi za spravljanje vina i sokova. Randman šire zavisi od sorte i uslova gajenja, zrelosti i zdravstvenog stanja grožđa, načina muljanja i presovanja pa varira od 60 do 80%.
Semenka nastaje iz semenog zametka posle oplođenja. U bobici može biti do četiri semenke. Kod nekih sorti u bobicama nema semenki ili su rudimentirane pa se takve sorte nazivaj besemene. Oblik semenke je različit ali kod većine sorti V.vinifera semenke su ovalno-kruškaste. Seme se osim po obliku, može razlikovati i po masi, dužini i boji. Boja zrelih semenki je svetlije do tamnije smeđa. Po veličini semenke mogu biti: Veoma kratke (Kadarka), Kratke (Grenaš crni), Srednje duge (Burgundac crni), Duge (Ribijer), Veoma duge (V.rotundifolia).
