Neukrotiva

Noć je mirisala na njen parfem. Sa plejera, argetinski tango. Ona i on, crno i crveno, ruža u zubima, strast u pokretu, vatra u dodiru… Muzika je obećavala ritam koji oslobađa. Boca tek otvorenog kabernea kao da sluti… Ah ta negotinska polja, uvek neka vrelina uz njih… Ne sećam se šta je na sebi imala, sem strasti koja joj je odlično stajala. Krala mu je poglede, misli i uzdahe. Radila je s njim šta je htela!

Usne na razdaljini od pola dodira. On, nedovoljno pijan da preživi njeno zmijsko telo koje se ritmički izvijalo u požudu. Testirala mu je živce i u potaji, duboko skrivenoj, požele da joj testira obline. Kad bi je pogledao, onako kako samo on zna, postala bi ogoljena do prošlih života. Ne, to nije njena priča. Ona je samosvesna i slobodna. Do poslednjih granica…

Srknula je još malo fenomenalnog, poput bordo somota elegantnog Kremen Kamena. Intenzivan doživljaj zrelih trešanja preplavio joj je grudi. Udahnula je duboko, želeći da što duže zadrži taj osećaj. Rubin crvena boja vina savršeno se uklapala s bojom njenih usana. Nestrašna kap kliznula je niz vrat. Vanila u završnici mutila joj je um…
Neukrotiva. U grudima joj galopira krdo divljih konja. U očima joj spava čopor vukova. Sa samoćom je na ti. Beskrajno zaljubljena u ljude, kojima odavno ne veruje. Nosi svoj krst, sa osmehom osvetnice. Zgrabila je svoju slobodu i ne postoji ništa više na ovom svetu za šta bi je zamenila.

Tu noć je plesala oslobođena, prelepa, zauvek urezana u sećanja…