Dovoljno je samo SMAK

Subota, 20. Jun 2015., biće upamćen u novijoj Srpskoj istoriji, jer na Novom Zelandu pobednički ples nije bila samba, već moravac, što smo dokazali da su naši orlići zapravo orlušine, osvetlavši nam obraz sletevši na sam vrh sveta, a u Beogradu, na Ušću, Radomir Mihajlović Točak i grupa Smak, održali su nam javni čas rock’n’roll-a i još jednom potvrdili ono što i vrapci na grani znaju, da je Radomir Mihajlović Točak prvak sveta u gitari i da je grupa Smak, balkanski fenomen.

Točak

Te večeri pod oblačnim nebom Beograda, okupile su se sve generacije, roditelji sa malom decom, deca sa roditeljima u zrelim godinama, da bi prisustvovale spajanju nekih nespojivih tokova i sudaranju različitih svetova. Te večeri, na istom mestu našli su se svi jugoslovenski narodi od Triglava do Đevđelije, i te večeri, Dunav je tekao onako kako je Radomir Mihajlović Točak svirao. Preplitajući se, ta dva toka mrsila su se u klupko rasterujući oblake iznad Beograda, na čijem je nebu sijala samo jedna zvezda – Smak.

smak_2

U dva i po sata svirke pokalzali su sve što je moglo da se pokaže. Sjajni instrumentalisti, izuzetni vokali, svirka bez kalkulacije a opet tako lako i bez zadrške svi su se predavali na sceni.

Koncert je počeo kako i dolikuje sa jednim od najpoznatijih instrumentala ex Yu rocka Ulazak u harem a onda su stvari tekle polako jedna za drugom. Veliki umetnik pokazao je i da je veliki čovek pozdravivši orlove i čestitjući im na pobedi i sledeću pesmu poklonio je njima. Ušćem se razlegao Šumadijski bluz. Kroz noć klizi neponovljivi glas Borisa Anđelkoviča i magični tonovi Točkovog Stratokastera. Iza njih legendarana ritam sekcija kao iz snova, na bubnjevima Slobodan Stojanović Kepa i Dejan Stojanović Kepa jr, a na basu jedan od najboljih basista ovih prostora Zoran Milovanović, koji je izuzetno parirao Točku u solažama. Posle nekoliko numera Boris poziva da mu se na sceni pridruži pevač Dejan Najdanović Najda i zajedno pevaju Ljudi nije fer – mladi i stari lav zajedno u nezaboravnom izvođenju legendarne pesme! Posle te, Najda ostaje na sceni umesto Borisa i svojim glasom i energijom dodaje još nove u već uzavrelu atmosferu. Posle nekoliko numera na binu izlazi i Dado Topić, koji daje svoj doprinos ovoj večeri. Kreće numera Zašto ne volim sneg a Ušće uzleće u bezvremenski prostor na krilima Točkove gitare lansirano tonovima njegove solaže. Sledeća pesma je El Dumo i tada nam se činilo da su sva čuda moguća…. veći deo koncerta Točak je presedeo, svirao je tako lako, on nije govorio sa gitarom on je disao kroz gitaru. Sve vreme kao da je u svom svetu, kao da ga se ne tiče tih 20-ak hiljada ljudi, kao da svira za sebe. Nije to sebičnost, Točak je ultimativni umetnik, jedan iz legije malobrojnih kroz vekove, Točak je neko ko ne kalkuliše, Točak ne živi sa gitarom, Točak jeste gitara! Takvu nošalanciju u ophođenju prema instrumentu su imali Hedriks i BB King i prema njegovoj Lucil. Posle ovoga večeras , verujem u one legende o Točku da je odbio pozive za velikim parama da bi svirao ono što voli i želi. Takav čovek ne može da se bavi komercijalom, toga nema u njegovom svetu! Zato na njegove koncerte dolaze ljudi iz cele ex YU. Možda ako bi nekada neko poželeo da nas opet spoji u jednu državu ta spona treba da bude muzika RM Točka i Smaka. Zato on i njegova muzika traju i trajaće dugo kada njih više ne bude, zbog te iskrene i neponovljive energije izvan svakog vremena i prostora.

Koncert završavaju baš onako kako njima dolikuje, kada je publika u najvećem transu, dok traju Daire…Smak polako odlazi sa scene. Posle dugog pozivanja na bis vraća se Točak sam i lagano i opušteno u svom maniru hipnotiše nas sve oko sebe solo numerom iz filma Vizantijsko plavo.

Posle koncerta srećemo Najdu koji iako je bio u velikoj gužvi, kao pravi laf i zvezda, uvek otvoren za razgovor sa medijima i obožavaocima, reče da je ovim koncertom obeležio 20 divnih godina života i saradnje sa Smakom, a na pitanje kakav je osećaj biti deo jedne velike legende i legendarnog koncerta, šeretski i kroz osmeh kao pravi šarmer odgovara: naravno legendaran! Zahvaljujem se Najdi i ostavljam ga obožavateljkama i novinarima koji ga opsedaju i odlazim ponesena muzikom i polako i ne primećujem da pevušim … kao da koncert još traje.

Foto: Tanjug