Otkrivena zbirka vinove loze iz vremena pre filoksere

Kada su se spremali da započnu restauraciju i digitalizaciju Volnijevog herbarujuma, najstarije botaničke zbirke u Srbiji, nastale pre 220 godina, stručnjaci sa Departmana za biologiju Prirodno-matematičkog fakulteta, kao i njihovi parteneri na tom poslu iz Pokreta gorana Vojvodine, Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode, Karlovačke gimnazije i JKP “Informatika”, znali su da mogu očekivati razna iznenađenja, ali niko nije slutio da će između 7.000 eksikata pronaći ampelografsku kolekciju od oko 120 primeraka vinove loze.

Ovo otkriće više je nego dragoceno, jer će doneti nova saznanja o vinovoj lozi i vinima Srema i Sremskih Karlovaca od pre dva  veka.

– Otkrili smo kutiju sa oko 120 primeraka  vinove loze smeštene u herbarske dvolisnice – kaže saradnica na Prirodno-matematičkom fakultetu Milica Rat. – Ono što za sada znamo jeste da su podeljene na crne i bele sorte. Postoji šest grupa crnih i isto toliko belih vinovih loza, a u okviru njih po 10 do 15 sorti. Materijal je vrlo krhk i nadam se da ćemo vrlo brzo početi da ga sređujemo. Pre same digitalizacije kod ove zbirke prethodi nam ogroman posao. Nadam se da ćemo uspeti to u narednih godinu – dve dana da završimo.

U dvolisnicama se inače nalazi od svake sorte ispresovan list i grozd. Milica Rat kaže da uz svaku od sorti postoji i zapis od najmanje desetak redova teksta  koji pobliže opisuje vrstu, daje podatke ko je bio uzgajivač, koje godine je sakupljen materijal, za čega je korištena i kakvo vino je davala. Pisan je na mešavini nemačkog, latinskog i srpskog jezika, što je, smatra se, bio razlog što se neko ranije nije pozabavio tom ampelografskom zbirkom.

Sudeći prema tim opisima sorte, da se zaključiti, kaže Milica Rat, da potiču iz vremena od 1812. do 1824. godine. Za nauku bi taj podatak mogao biti vrlo značajan budući da se zna da je filoksera potpuno uništila fruškogorske  vinograde pred kraj 19. veka.

Direktor departmana za voćarstvo, vinogradarstvo, hortikulturu i pejzažnu arhitekturu, doc. dr Dragoslav Ivanišević kaže da ovo otkriće može popuniti praznine koje postoje kada je reč o sortama vinove loze kroz istoriju. Samo saznanje da presovani primerci potiču iz perioda pre filoksere čini to saznanje o pronalasku ove ampelografske zbirke dodatno intrigantnim i značajnijim. Ističe da na osnovu izgleda lista stručnjaci mogu utvrditi da li ta sorta još postoji, a kasnije DNK analizom doći do mnogo podrobnijih podataka o njoj.

Tekst: Zorica Milosavljević