Kažu da je Pinot Noir tiha patnja svakog vinara. Od milja ga zovu „nežni div“ jer je najkomplikovaniji za čuvanje u vinogradu, a ništa lakši za rad ni u podrumu. Ipak, kad uspe i jedno i drugo, u boci se dobija jedno veličanstveno vino vredno svakog poštovanja.
Pre nešto više od pola veka, Pinot Noir nije bio nepoznanica u hercegovačkim vinogradima. Istina, koristio se samo kao oprašivač za autohtonu blatinu. Sa jednog stručnog putovanja po Nemačkoj 2009. godine, inače poznatoj kao postojbini najboljih rizlinga na svetu, hercegovački vinar, Radovan Vukoje vratio se impresioniran „blau burgunderom“ (nemački naziv za Pinot Noir) i to onim rađenim metodom „blanc de noirs“ (belo vino od crnog grožđa). Bio je ovo početak ostvarenja jednog novog sna…
Detaljne analize zemljišta kraj same obale Trebišnjice, tačnije kamenitom tlu na kome je nekada bilo staro korito ove reke, pokazale su da bi ovo parče zemlje od svega 1,5h bilo idealno za sadnju Pinot Noira. I bi tako! Ostalo je samo da se vidi kako će se sorta pokazati na vrelini juga, u kojoj antocijani više nego na bilo kom drugom podneblju dolaze do izražaja, dok je burgundac crni (domaći naziv za Pinot Noir) poznat kao crna sorta sa najmanje bojenih materija. Osim toga, najbolja vina ove sorte spadaju u kategoriju mirnih crvenih vina, ali i belih ili rose penušavaca. S druge strane, mirna bela vina, rađena bez maceracije nisu tako česta pojava pa se ideja o vizuelnom identitetu nekako sama nametnula. Najslikovitija predstava belog vina od crnog grožđa realno i jeste kameleon, gmizavac koji je i inače sklon lakom prilagođavanju boja u zavisnosti od sredine u kojoj se nalazi. Bilo kako bilo, Burgundac bijeli, postao je hit ne samo u vinariji, nego i među svim istinskim ljubiteljima vina. Pogađate, mi smo jedni od retkih koji su imali priliku da ga probaju i saznaju nešto više od njemu, od strane njegovog tvorca i kreatora, a sve na radionici u okviru 12. Beogradskog Salona Vina.
Burgundac bijeli 2013
Nastao je probirnom berbom Pinot Noira, 27.08.2013. godine. Kod same berbe vodi se računa o dobroj fenolnoj zrelosti jer nedozrelo grožđe ne može u drvo ni u kojoj fazi. Proizveden je potpuno bez maceracije, gde sok bez pokožice fermentira na 8-9°C. Fermentacija je završena u drvetu, zahvaljujući kome je dobio jednu lepu kremastu strukturu. Za odležavanje je korišćen slavonski hrast koji se pokazao kao najbolji kada je u pitanju ovo snažno belo vino, a koje odlikuju visoki ekstrakti, kiseline 6,5g/l i alkohol od 14,5% zahvaljujući čemu mu je garantovana visoka dugovečnost.
[row]
[column size=’1/2′]
Degustacijska zabeleška: Vino je boje starog zlata. Odlikuju ga bogate, višeslojne arome među kojima se ističu kandirano citrusno voće, bela čokolada, korica hleba i nežna vanila. Izrazito je voćan na nepcima, dok se izuzetna punoća i savršen balans svežine spajaju u jednu dugu ubedljivu završnicu.
[/column]
[column size=’1/2′]
[/column]
[/row]
Burgundac crni 2010
Predstavlja vrhunac umeća svakog iole dobrog vinara. Grožđe se bere u istom stadijumu fenolne zrelosti kao i za Burgundac bijeli. Prilikom sadnje vinograda vodilo se računa i o položaju vinograda jer je kod ove sorte provetrenost izuzetno bitna. Značaj faktor je i blizina reke Trebišnjice koja značajno snižava temperaturu noću. Prilikom nege vinograda posebna pažnja je posvećena defolijaciji koja je vršena čak 3 puta. Na kraju, u fazi proizvodnje, vodilo se računa o izbegavanju dodvoravanja publici te su kod ovog vina sačuvane sve njegove sortne karakteristike.
[row]
[column size=’1/2′]
Degustacijska zabeleška: Vino je izuzetno sortno, voćno i sveže. Karakterišu ga arome zrelih višanja, trešanja i šumskih jagoda. Veoma je kompleksno, što realno i jeste očekivano obzirom na odležavanje u tri različita hrasta od kojih su dva već korišćena. Retronazalni doživljaj zrelih jagoda, apsolutno savršen.
[/column]
[column size=’1/2′]
[/column]
[/row]