Srebrni letač ima jedan od najzanimljivih tviter naloga. Svakoga dana, svoje pratioce obraduje sa po nekoliko predivnih nebeskih kadrova. Logično, čovek je pilot pa je normalno da je fasciniran oblacima. Isto tako normalno, velikoj većini nas je zanimljivo da nebo sagledavamo i iz njegove perspektive. Predstavljamo vam @TkoLetiVrijedi
Uspostavljamo kontakt i iznosimo ideju. Kaže „Može, ako nisam u obavezi da pijem vino baš tada ako mi nije zgodno. Stalno nešto vozim, il’ avion il’ auto, a u oba slučaja alkohol ne dolazi u obzir“. Iskreno, da je rekao drugačije, ovog razgovora ne bi ni bilo. Mi u organizaciji „Žene i Vino“ od prvog dana insistiramo na umerenoj i odgovornoj konzumaciji vina, pa nam se ovakav stav uvek dopada.
„Za mene je vino nešto što predstavlja hedonizam i traži kompletan ugođaj. Dobro društvo, hrana i čaša vina nekako mi se čine kao idealan spoj i nikada to ne bih razdvajao. Naravno, to sve uz uslov da sutra ne radim, a i tada nikada više od dve čaše“ kaže Dejan Šušić. Inače, ovaj nekadašnji vaterpolista, najviše ceni sportski stil života. Letenje je divan, ali ipak sedeći posao, pa svaki slobodan trenutak koristi za pokret. I temperament mu je takav. Uvek se kreće i uvek nešto pevuši. Kaže da na poslu moraš biti odgovoran, nadati se najboljem i biti spreman za najgore, ali u privatnom životu zato sve mora biti pesma. Balans je najvažniji i kod rasporeda putnika u avionu, u privatnom životu ali i mnogim drugim stvarima.
Situacija ima raznih. Nekada su vetrovi dobri i idu ti na ruku, ali to u svakom trenutku može da se promeni bez najave. Zato, na posao uvek odlazi odmoran i fokusiran. Putnicima koji ne žele da ugase mobilni telefon, autoritativno kaže da će se spustiti na prvi aerodrom i predati ih vlastima. Tamo ih odmah čeka tužba za remećenje bezbednosti leta i trenutni smeštaj u lepu i čistu zatvorsku ćeliju. Trudnice i ostale osetljive kategorije putnika, kojima eventualno pozli prilikom leta, premešta u prvu klasu, razgovara i uteši reakcijom koja bi bila ista i da je u pitanju neko njegov najbliži. S kolegama je uvek ljubazan. Smatra da svi članovi posade rade visoko stresan posao, jer niko se ne oseća prirodno i relaksirano u vazduhu, te da njihov međusobni odnos zbog toga mora biti dobar. U „ne daj Bože“ situacijama, niko od osoblja ne sme biti iscrpljen lošim odnosom s kolegama, nego mora misliti samo na bezbednost putnika i postupati smireno i razborito.
Najteže mu pada faza smirivanja, posebno nakon dugih noćnih letova. Leti među oblacima brzinom od 800 pa nekad i 1000 km/sat, sleće sa 200, pa mu onda teško da vozi do kuće 80 i još teže da odmah zaspi. Zato on tada pregleda fotografije koje je napravio tokom leta, bira najlepše i postavlja ih na društvene mreže. Podsećajući se tako svaki put zašto najviše na svetu voli svoj posao, nedugo zatim, tone u san. Negde u isto vreme, mi obični smrtnici se budimo, gledamo te iste slike uživajući u toj svojevrsnoj čaroliji neba, nekih dalekih sumraka i svitanja, te tako oplemenjeni krećemo u novi dan…
