Vino Krokan se pilo još na dvoru Marije Terezije. XIX vek. Čvrčci sviraju najlepša dela. U daljini, blaga svetlost i smeh dva bećara narušavaju tihu idilu vrelih letnjih ravničarskih noći. To grof Rohonci i grof Mikloš među buradima igraju poker.
Bitka oko toga koji će se lepšom ženom oženiti i uz nju veći miraz dobiti, bolje konje imati i kvalitetnije voće uzgajati datira još iz najmlađih dana. Duelom dva nikad sasvim odrasla dečaka, te noći započinje život jednog od najčuvenijih vojvođanskih brendova. Grof Mikloš, inače večiti gubitnik njihovih međusobnih utrkivanja, te noći se pohvalio kako je zasadio lozu vrhunskog merlota, te da će ga ovim vinom definitivno nadmašiti. Grof Rohonci mu tada obeća dva vranca ako do sledeće godine ne zasadi lozu kvalitetniju od njegove. Puno veselih noći je prošlo do sledeće jeseni kada je iz vinograda posađenog na jednom delu Bisernog ostrva, u blizini današnjeg Novog Bečeja, u burad isceđena zlatno žuta tečnost u celoj Evropi poznata pod imenom Krokan. Grofu Rohonciju su ostali konji, a nama vino vrhunskog kvaliteta.
Sorta grožđa Muskat Krokan, zahteva rastresitu peskovitu podlogu sa dosta sunca, ali je uprkos činjenici da ju je Grof Rohonci zasadio na još nekim vinogradima u Evropi, opstala samo ovde, zbog čega se smatra autohtonom vrstom. Kako je ova vrsta veoma osetljiva, podložna bolestima i zahteva svakodnevnu negu, ne postoji perspektiva da se masovnije uzgaja.
Malo je poznato da se ovo vino pilo i na dvoru Marije Terezije, ali i na mnogim drugim evropskim dvorovima na koje ga je kao izuzetan znak pažnje slao Grof Rohonci. U današnoj vrednosti, tada flaša Krokana je vredela oko 1.000 eura, a darežljivi grof je najčešće slao po čitav karton. Zaljubljenici u ovo vino su bili i Tito i Šarl De Gol, a u skorijoj prošlosti, prilikom posete Srbiji konzulmirao ga je i sam Putin. Danas, na internet aukcijama, početna vrednost flaše Muskat Krokana iz 1984. godine je 8.000 dinara. Ograničena proizvodnja, dostupnost samo u ekskluzivnim restoranima i eventualno najboljim vinarijama, kao i visoka nabavna cena, čine ovaj brend nepotrebnim za šire marketinške prezentacije.
Inače, pustolov i bekrija, grof Rohonci, na evropskom tržištu je već od ranije bio poznat kao proizvođač najboljeg voća, za koje je čak dobijao silne nagrade na ondašnjim izložbama te vrste, poput one za “najbolju korpu bresaka“ koju je dobio u Parizu. Evropska gospoda su se uvek radovala čuvenim balkanskim poslasticama koje su na njihove trpeze dolazile upravo sa poseda grofa Rohoncija. Najpoznatije među poslasticama bile su njegove dinje, koje je grof napravio ukrštanjem domaćih i turkmenistanskih sorti. Baš po tim dinjama, koje danju sjaje kao sunce, a noću sijaju kao biseri, ostrvo je i dobilo naziv. Ipak, bisernim dinjama sladili su se poslednji put 1934. godine. Nema ih više.
Priča se da je grof Rohonci, jedne noći na kocki izgubio celo svoje imanje na Bisernom ostrvu, ali da ga je povratio pogodivši strelom jabuku na glavi svoje žene grofice Etelke Rohonci, što mu ova (razume se) nikada nije oprostila. Da li je moguće da se pustolovna priroda grofa Rohoncija prenese i na sudbinu imanja, niko ne može da tvrdi. Aktuelni sudski sporovi oko vlasništva vinograda, vlasništva brenda i sl. dovode u pitanje dalju sudbinu ovog izuzetnog vina. Ipak, iako se već nekoliko godina ne proizvodi, ostaje nam da se nadamo da će Krokan i dalje postojati, pa makar i pod drugim imenom.