Svetionik panonske ravnice

Kada vas put nanese slučajno ili sa namerom u Zrenjanin ne možete da ostanete ravnodušni na ovaj simpatičan grad u centralnom delu Banata,  trećem po veličini u Vojvodini...

Zrenjanin se prvi put pominje još 1326. godine kao selo podignuto na tri ostrva reke Begej, a značajan trgovinski centar postaje 1769. godine. Od 1935. nosi naziv Petrovgrad, a od 1946. Zrenjanin, po Žarku Zrenjaninu Uči, narodnom heroju. U gradu i okolini ima dosta kulturno-istorijskih spomenika i poznatih institucija: Narodni muzej, Palata Dunđerski, Pozorište, Istorijski arhiv, Biblioteka, Likovna kolinija u Ečki s Galerijom i mnoge škole. U neposrednoj blizini grada, u međurečju Tise i Begeja,  je specijalni rezervat prirode „Carska bara“ prepun autohtonih sorti biljaka, bogat životinjskim  svetom, a po po broju različitih vrsta ptica (čak 240) je uvršten u listu močvarnih područja od međunarodnog značaja.

Naš poludnevni obilazak ovog istorijskog dragulja završio se u centralnoj pešačkoj zoni posetom restoranu „Etno kućerak“. Boravak u prelepom ambijentu, sa mnoštvom autentičnih detalja, vraća nas u detinjstvo, a miris tek ispecene pogače i prave domaće supe poručuju da je baka zapravo tu negde, žuri da završi glavno jelo…

etnokucerak

Tradicionalnu vojvodjansku kuhinju, dopunjuju razna jela sa roštilja, specijaliteti od mesa i rečne ribe.  Vinska karta je neočekivano bogata i sadrži preko 30 vina isključivo domaćih proizvođača, a ljubazno osoblje restorana je tu da pomogne pri izboru i pobrine se za vaš potpuni užitak. Po rečima vlasnika, gospodina Nenada Čavica, njihovi gosti su u velikom broju, pored domaćih, posetioci iz Rumunije, Mađarske i Nemačke. Svima je zajedničko da žele da probaju hranu sa ovih prostora i piju domaća vina. „Naši gosti žele autentičnu vojvodjansku kuhinju i vina lokalnih proizvođača. Naš cilj je da im ponudimo najbolju kombinaciju i ponosni smo što u tome uspevamo svih ovih godina“ rekao nam je. Tokom letnjih meseci rade dve bašte, jedna ispred restorana, u pešačkoj zoni i druga dvorišna, ušuskana u malom sokaku, za one koji vole mir i privatnost. Preko zime toplinu ambijenta upotpunjuje raskošni kamin, a u manje hladnim danima takozvani „smederevac“  star skoro čitav vek.

Po izboru našeg domaćina probali smo  paštetu od čvaraka i nadaleko čuvenu teletinu ispod sača. Prostora nije ostalo za dezert, ali smo obećali skoru ponovnu posetu i reprizu druženja.

U dobrom raspoloženju nastavili smo put prestonice, a vama preporučujemo da ubeležite prvi slobodan vikend  za posetu čuvenom „Etno kućerku“.  Nema sumnje, biće to pravi vojvođanski gastro užitak…