Korak do raja

Negde baš na pola puta između Beograda i Novog Sada, na samo pola kilometra od autoputa, ušuškan u senci osamdesetogošnjih jablanova mirne letnje dane živi Salaš Stojšić…

Istina, mirni su samo radni dani, kada samo oni pravi ljubitelji dobrih vina, domaće kuhinje i pesme ptica ovde naiđu da uz ručak i dušu odmore. Za sve njih, svakoga dana, spremaju se domaća kuvana jela na tradicionalan način. I baš kako se to nekada u Vojvodini praktikovalo, dnevni meni je poznat unapred pa svoju posetu možete planirati i prema onom danu kad se na salašu sprema vaše omiljeno jelo. Naravno, uvek su tu i neka druga jela, čorbe, salate, roštilj i sve ostalo sa menija.

Kad je o vinima reč, neki će možda reći da izbor nije velik, ali nema tog vinoljubca koji će odavde razočaran otići. Naime, od nedavno, na salašu se služe samo vina obližnje Vinarije Milanović (ex. Rittium). Neplanta, Sila, Probus i od pre neki dan Rose (frankovka), vina su koja malo gde možete naći, a svako od njih zaslužuje ozbiljnu pažnju. Oni koji su ih probali, tačno znaju o čemu govorim…

Inače, salaš je smešten na 10 jutara zemlje i poseduje skoro sve vrste voća, povrća, različitog bilja i ukrasnog cveća. Deci će posebno biti zanimljive sitne životinje i jedno sivo magare. Strašni petao, koji kao da je iz Balaševićeve pesme pobegao, zabaviće sve ljubitelje romantičnih sadržaja. Taj baš zna da voli i kokoške i ćurke i patke, a šuška se da je i gazdu čudno počeo da gleda… 😉 Ako jednog dana u supi ne završi, ko zna gde će mu biti kraj…

stojsic

I tako, sad ovako potkovani detaljnim informacijama, samo odaberite dan, ili dva, jer salaš ima i smeštajne kapacitete. Ako dolazite za vikend, možda nije zgoreg da se najavite. Opasna gužva zna da bude, pa je rezervacija uvek dobro rešenje (022/574-253).