Uživanje na prvom mestu

Kažu da japanci imaju simbol koji u isto vreme znači i problem i rešenje, što bi značilo da za svaki problem postoji rešenje, ali i da se teška vremena mogu dobro iskoristiti, makar samo za stvaranje dobre ideje.

Sad već davnog proleća 1999. godine, u nemogućnosti da rade ono što najbolje znaju, četiri dugogodišnja prijatelja provodila su vreme u dokolici. Na jednom od tih druženja, nekome je palo na pamet da bi njih četvorica, svi do jednog ljubitelji dobrog vina, kad sve ovo prođe, mogli otvoriti vinariju. I sad, ova priča ne bi bila toliko zanimljiva da jedan od te četvorice „dokoličara“ nije bio i Zvonko Bogdan, jedna od najvećih legendi Panonske ravnice.

ZB-3

Već sledeće godine, čim su se stvorili uslovi za normalno poslovanje, krenulo se s reči na dela. Kako uz ime Zvonka Bogdana može da ide samo najbolje, potraga za najboljom tehnologijom i enologom koji zna da je koristi, okončana je u Nemačkoj, u porodičnoj Vinariji Seeger. Vinarija Seeger posluje od 1865. godine, a njen današnji vlasnik Thomas Seeger, jedan je od pionira među tehnolozima koji koriste tzv. zatvoreni sistem proizvodnje i jedan od najcenjenijih enologa u Evropi. U dogovoru sa njim doneta je odluka da se obrađuje oko 50 h vinograda, jer je to površina na kojoj može kvalitetno da se isprati ceo proces: od sadnje vinograda, preko kvaliteta grožđa, pa sve do prerade. U potrazi za pravim zemljištem preko 180 uzoraka zemlje je poslato na analizu. Osim kvaliteta zemlje vodilo se računa i o klimatskim uslovima. Vinogradi su morali da budu u blizini jezera jer ona stvaraju posebnu mikroklimu koja pogoduje uzgoju vinove loze. Tačnije, blizina jezera utiče na smanjenje temperaturnih oscilacija kako između dana i noći, tako i između leta i zime. Zbog svega toga, vinogradi su zasađeni na zemljištu koje se sastoji iz dva sloja. Gornji sloj je od humusa, a ispod njega se nalazi 68 metara gline koja je idealna podloga za rano sazrevajuće sorte vinove loze.

ZB-1
Naša poseta vinariji bila je najavljena i unapred dogovorena. Već na prilasku Paliću, s leve strane autoputa, iz pravca Novog Sada, ugledali smo prepoznatljivu kulu, okruženu vinogradima. Sačekao nas je večito užurbani i uvek s telefonom u rukama gospodin Zlatko Živanić, menadžer vinarije. Njegov životni tempo, odmah nam je bilo jasno, uzrokovan je tempom kojim živi ovaj objekat. U delu namenjenom za goste, budućem restoranu i hotelu, majstori uveliko završavaju radove. U vinariji, veliko spremanje nakon upravo završene berbe. Grožđe je već u tankovima i proizvodnja ovogodišnjeg vina je praktično otpočela.

„Dugo smo birali mesto i sorte vinove loze koje ćemo zasaditi. Nakon brojnih ispitivanja i analiza odluka je doneta. Vinarija je okružena sa 17 hektara vinograda, a dodatnih 9 hektara se nalazi na samoj obali jezera Ludaš. U proleće 2012. godine zasađenoje novih 15 hektara, a u jesen još toliko. I to bi bilo to.“, kaže Zlatko dok nas vodi kroz dobro održavan i veoma uredan vinograd. „Nakon obilaska brojnih vinarija u Francuskoj, Kaliforniji, Americi, Austriji i Nemačkoj i razgovora sa njihovim vlasnicima i enolozima, odlučili smo se za najsavremeniju tehnologiju. Naša vinarija je jedna od 30 takvih u celoj Evropi, a ceo sistem je digitalizovan i internetom povezan kako sa proizvođačem u Sloveniji, tako i sa našim enologom u Nemačkoj. Zahvaljujući ovome oni u svakom trenutku mogu sagledati stanje u vinariji i u slučaju potrebe reagovati.“

ZB-2
Na početku svakog reda, uredno stoji i natpis sa sortom koja je zasađena. Primećujemo da su u vinogradima Vinarije Zvonko Bogdan zastupljene dve sorte belog grožđa: Sauvignon Blanc i Pinot Blanc i tri sorte crnog: Merlot, Cabernet Franc i Frankovka koju ovde iz poštovanja prema glavnom enologu obeležavaju njenim nemačkim nazivom Lemberger. Opredeljenje za ove sorte uzrokovano je kako savetima vodećih stručnjaka, a na osnovu podataka o klimi i zemljištu na kome se sadi, ali i činjenicom da su upravo ove sorte ovde uzgajale i u vreme Habsburške monarhije.

Na naše oduševljenje činjenicom da je na početku svakog reda vinove loze zasađena po jedna ruža, Zlatko je odreagovao osmehom uz objašnjenje da se ovde ništa ne radi slučajno: „Ruže i vinovu lozu napadaju iste bolesti. Razlika je samo u tome što su ruže mnogo osetljivije pa se pojava eventualnih bolesti na njima brže vidi. Ovo nam omogućava brzu reakciju u slučaju potrebe, a često se na ovaj način i može sprečiti pojava bolesti na vinovoj lozi. Naravno, važno je da na početku reda u kojem su zasađene neke od belih sorti, budu bele ili neka svetlija nijansa ruža, dok se ispred crnih sorti sade crvene ruže.“ Inače, u svrhu zaštite koriste se isključivo biološka sredstva, ali se čak i ona oprezno koriste. Kažu da ukoliko se berba vrši neposredno posle zaštite, to grožđe za rezultat može dati vino od koga kasnije zna i glava da zaboli. Zbog toga se ovde strogo vodilo računa o tome da se poslednji tretman vrši najmanje 20 dana pre berbe. Po isteku tog vremena je u redovni obilazak vinarije dolazi glavni tehnolog, meri količinu šećera u grožđu i odlučuje o tome kada počinje berba. U periodu berbe, radi se svakog jutra od izlaska sunca, pa do najkasnije 8.30h jer je, prema njegovim rečima, izuzetno važna i temperatura zrna u trenutku započinjanja procesa proizvodnje. S druge strane, finalna faza za određena vina, vrši se barikiranjem. Podrum za barik opremljen je najsavremenijim buradima francuskog i američkog hrasta. Takođe, ovde postoji i poseban uređaj kojim se reguliše vlažnost vazduha u prostoriji i čim ona pređe ispod 70% automatski se vrši ovlaživanje. Objasnili su nam da je ovo od izuzetnog značaja, jer ukoliko se vlažnost spusti ispod određenog procenta, bure će početi da upija vino što nikako ne sme da se desi. I kad smo već kod barika, samo da ne zaboravimo, enolozi ove vinarije precizno su definisali tosting i vrstu hrasta koji najviše odgovara odabranim sortama. Mešavina ove dve vrste hrasta, a u to smo se i lično uverili, idealna je za vina koja se ovde proizvode.

Na kraju, u sve gore navedeno možete se uveriti i sami. Vinarija Zvonko Bogdan uvek širom otvara vrata svojim gostima, a turističke posete i obilazak vinarije su organizovane svaki dan. Jer, što bi Zvonko rekao: „Sada sam u životnoj dobi kada je uživanje na prvom mestu. Nemam vremena za bilo kakve ozbiljnije napore osim uživanja.“

ZB-4