Sve nijanse ružičastog

Kada je oblast vina i vinogradarstva u pitanju, siva i kišna 2014. ostavila je traga skoro na celom evropskom kontinentu. Ipak, naš stav da stvari sagledavamo kroz prizmu ružičastog, pokazao se više nego opravdan…

Priča koju želimo danas da vam ispričamo, počinje davne 1830. godine, u Sremskim Karlovcima, kada je Stevan iz porodice Kiš, kupio svoj prvi komad zemlje na kome je podigao vinograd i otpočeo proizvodnju vina. Vreme je prolazilo, ljudi se menjali, vojske prolazile, čuda događala, ali iz Kišovog podruma, svake godine, bez prekida, stizalo je novo vino. Kvalitet, razume se, nikad nije bio pod znakom pitanja jer, iz vinograda koje greju dva sunca, jedno sa neba i jedno sa Dunava, uvek je stizalo samo najbolje grožđe. Sve do II svetskog rata, ovde su se gajile isključivo autohtone sorte, ali kako su se ukusi menjali, vinogradi su prošireni i zasađeni šardoneom, rizlingom, merloom… Protokom vremena, jedino što se nikada nije menjalo su orijentacija na originalno, kvalitet i otvorenost ka novom. Upravo ta sklonost ka inovaciji navela ih je na ideju da kupažiranjem frankovke i merloa, stvore jedan sasvim nestandardan rose. I baš taj rose, doneo im je puno radosti, a Srbiji pomogao da po prvi put u istoriji osvoji Trofej na „The Balkans International Wine Competition“ i ponosno ponese titulu najboljeg rosea na Balkanu za 2014. Ispostavilo se da je ova nagrada samo širom otvorila jedna važna vrata za srpske vinare, ali o tome nekom drugom prilikom…

Novostečena slava Kišovog rosea ipak nije pomračila sjaj nadaleko čuvenog karlovačkog bermeta koji se u ovoj vinariji već skoro dva veka spravlja po istoj recepturi. Dodavanjem grožđanog šećera, lekovitog i začinskog bilja, dobija se nadaleko čuveno vino koje su istoričari u prošlosti s razlogom nazivali i „vinom pomirenja“. Naime, slučajno ili ne, Vinarija Kiš se nalazi tačno preko puta čuvene Kapele mira u kojoj su davne 1699. godine vođeni pregovori za okruglim stolom, koji je tada prvi put bio upotrebljen u istoriji svetske diplomatije. Upravo na tom mestu, Austrija, Venecija, Poljska i Turska sklopile su sporazum, u istoriji poznat kao čuveni Karlovački mir. Donoseći radost i veselje ljudima koji ga piju, bermet i dalje osvaja zlatne medalje na kojem god ocenjivanju da se pojavi.

Ako vas put kojim slučajem navede u Sremske Karlovce, ne oklevajte da posetite stari podrum ove vinarije. Odmah na ulazu osetićete duh vekovne tradicije i bezgraničnu ljubav i posvećenost vinu. Saznaćete o svim strahotama sušnih godina, ali i svim blagodetima dobrih berbi. Probaćete neka od njihovih najboljih vina, uživati u muzici tamburaša i mirisima prošlosti. Poželećete da skinete prašinu sa nekih arhivskih primeraka, ali to je jedina želja koja vam vrlo verovatno neće biti uslišena. Za tako nešto, morali ste biti rođeni pod jednom srećnom zvezdom koja je nekolicinu nas, na nedavno održanom 11. Beogradskom salonu vina, odvela na specijalizovanu degustaciju na kojoj smo imali retko zadovoljstvo da probamo rizlinge iz nekih davnih godina. Osetiti život u šesnaest godina starom vinu, poseban je doživljaj. Da ne bude zabune, pričamo o vinu koje se pije mlado i koje generalno nema potencijal za odležavanje. Ipak, iako uskraćeni za ovo iskustvo, opčiniće vas zanos mladog Grašca, stare srpske sorte koja, ove godine po prvi put, na tržište izlazi pod svojim starim, dobrim i nadaleko poštovanim imenom.

I za kraj, ako ste ljubitelj crvenog vina, ne propustite da osetite osobenu lepšavost, lakoću i voćnost fruškogorskog merloa, ili možda sjajan spoj čuvenih sremačkih specijaliteta i ovde više nego odomaćene frankovke. U suštini, za koju god boju vina da se odlučite, nakon ove posete, na život ćete svakako hledati ružičasto, s osmehom na licu i mirom u duši. Jer, takvi su ti sremci, svojim nemirom, mir za druge nose. Oduvek!

Savršen spoj

Od svih mesta na kojima možete uživati u vinima Vinarije Kiš, redakcija portala Žene i Vino posebno preporučuje:
Restoran Teatroteka
Restoran Pasent
Restoran Etno Kućerak