Zlatna pravila (vinskog) marketinga

I bi, treći po redu, Food Talk i na njemu,tradicionalno, poslednji panel posvećen vinu. I posle panela pitanje „Čemu ?“

Prvo, zaista je važno istaći fenomenalnu i besprekornu CPG organizaciju događaja. Zaista su retke kompanije koje su svesne da moraju naći što više načina da sa svojim klijentima, potrošačima, kupcima… uspostave što češće i što direktnije veze. Regionalna konferencija, idealan je način da se ukrste mišljenja i dobiju informacije iz prve ruke. Inteligentan izbor tema i učesnika panela, iz godine u godinu se pokazuje kao sasvim dobra strategija. Ok, jeste, malo je dosadno već treći put slušati nekoga ko stalno ponavlja kako je veliki zaljubljenik u punjene paprike i šta je Tito voleo da jede. Više bih volela da je Titov kuvar rekao originalni recept za Karađorđevu šniclu čiji je tvorac, kao i da je objasnio zašto on u svom rođenom restoranu istu ne sprema tako kako je spremao Titu. To je tema koja bi ozbiljno zagrebala u pitanje postojanja srpske gastronomije i moguće otvorila neko novo istorijsko poglavlje na tu temu ali, eto sugestije za sledeću godinu. Live streaming je opcija koja je svima koji iz nekog razloga nisu bili tu, a želeli su, ponudila mogućnost da panele i diskusije isprate, a tviter, uz korišćenje hashtaga #mojakravicafoodtalk sjajan način da se postave pitanja i daju komentari. Elem, da pređemo na za nas glavnu temu, vinski panel La traviata: nove etikete, nove vinarije, nagrade i novi načini uživanja… Na prvi pogled zazvučalo je sjajno. Saznaćemo nešto novo, piti vina koja još nismo imali prilike da probamo, saznati iz prve ruke o nekim nagradama koje u tom trenutku još nisu bile zvanične (Decanter npr.) i sl. Biće to super i za onaj deo publike koji se vinom i ne bavi mnogo, pa će ih motivisati i podstaći da ga zavole i njime oplemene svoju svakodnevicu. Ali, cvrc, pričalo se samo o ocenjivanju. Iz ugla nekoga ko prati vinsku scenu, to je izgledalo ovako: Jedan vinski magazin je pre par meseci dizao nekakvu (diskutabilno koliko smislenu) prašinu oko ocenjivanja vina. Na nekom vinskom panelu se već diskutovalo o ovome. U oba slučaja, mišljenja podeljena. Da, u svakom žitu ima kukolja i da, nagrađena vina se bolje prodaju. I šta sad? Ništa. Gde si bio nigde, šta si radio ništa. Svako će i dalje po svome, diskutovali mi o tome ili ne.

Iz ugla nekog ko se tu zatekao, a nije profesionalac u svetu vina: O čemu ovi pričaju? Korupcija na vinskim ocenjivanjima? Markica da mi proda vino? Miriše za ovo ili ono?!? Slaže s ovom hranom, a ne s onom?!? Ma cool, uz omiljeni mi roštilj ionako najbolje ide pivo, a tu su i standardi kvaliteta mnogo jasniji, ili bar tako izgleda. Da gospodo, mislim da smo propustili još jednu priliku da vino promovišemo kako nešto što nije egzistencijalno bitno, ali da, čini život lepšim svakako. Mnoooogo lepšim.

tvit

Vremenska distanca
Ostavila sam sebi dovoljno vremena da na miru razmislim o svemu i da se utisci slegnu, pre nego li napišem ovaj tekst. Nisam htela da, pošto ove godine nisam bila učesnik panela, napišem nešto što će zvučati kao „mi smo bili bolji prošle godine“! Da, i prošle godine je stručna javnost diskutovala o kvalitetu vinskog panela. Istina, uglavnom šapatom i iza leđa. One, koji su tada imali hrabrosti (ili šta već treba da se ima) da mi kažu šta im se nije dopalo u celoj priči, postavljala sam ista pitanja koja postavljam i danas: 1. Šta je cilj ovog panela? 2. Koji efekat treba da postigne? 3. Kome se obraćaš? 4. Zašto su oni tu? 5. Šta je ono što njih zanima? 6. Kako da saopštiš ono što želiš na način koji je njima prihvatljiv? 7. Koliko temeljan i uskostručan treba da budeš da bi te razumeli? 8. Kako meriti postignutit rezultat? I na kraju, molim sve koji su ovaj tekst pročitali do kraja da razumeju da namera nije prozivati bilo koga ili se ne daj Bože porediti s bilo kim. Svi mi radimo najbolje što znamo kako bi vino i tzv. vinska kultura dobili na značaju. I svi grešimo. Razlika je samo u tome što najbolji uče kako iz svojih, tako i iz tuđih grešaka. Konstruktivna kritika, predlozi i rešenja u ovom tekstu imaju za cilj da svi zajedno postanemo najbolji što možemo biti. Srpsko vino to definitivno zaslužuje.