U Srbiji obeležen Terra Madre Day

Širom sveta, u Slow Food pokretu, 10. decembar proslavlja se kao Terra Madre Day, Dan majke zemlje, kojoj se odaje zahvalnost za sve plodove koje nam daruje.

Tim povodom, novosadsko udruženje Slow Food okupilo je svoje članove i simpatizere na prigodnoj večeri upriličenoj u restoranu Stratus. Slow food pokret  je poznat po tome da promoviše upotrebu hrane lokalnih proizvođača, a akcenat stavlja na ekološki čistu hranu koja ne nanosi štetu zemlji na kojoj rađa, životinjskim i biljnim vrstama, ali i ljudskom zdravlju. Upravo iz tog razloga, na meniju su se te večeri našle namirnice pretežno iz okoline Novog Sada. Bili su tu Fruškogorski kozji sir, Fruškogorski lipov med, Futoški kupus, meso i prerađevine od mangulice, ali i hleb i testenine od spelte. Malo kolegijalno pojačanje činio je i Leskovački ajvar iz Slow Food-a Leskovac, kao i Rakija od Crvene ranke iz Gledića (Slow Food Gledić), koja se služila kao aperitiv. Za vinski deo uživanja pobrinula se vinarija McC, još uvek u postupku sertifikacije organske proizvodnje, te prisutnima prezentovala tri svoja vina: rajnski rizling, traminac kao i jednu kupažu crvenih sorti.

Pokret Slow Food je nastao u Italiji 1986. godine, kao odgovor na Fast Food i način života koji prati i podržava ovakvu filozofiju i pristup hrani. Za razliku od brzog, Slow Food, kvalitetet stavlja iznad kvantiteta, slavi život, uživanje u hrani bogatoj ukusima, a sve to u krugu porodice i prijatelja. Danas Slow Food pokret deluje i svoje ogranke ima u čak 150 zemalja, broji više od 100.000 članova i ima 1.000.000 onih koji ga podržavaju. Pored navedenih, ideja osnivača pokreta, Karla Petrinija, sažeta u njegovoj izjavi: „Mi smo ono što jedemo”, ima za cilj očuvanje tradicionalnih vrednosti, kupovinu namirnica od lokalnih proizvođača po adekvatnim cenama i uživanje u čitavom procesu.

Pripadnici „sporog pokreta“ smatraju da je koncept nabavke hrane u supermarketima doprineo izumiranju velikog broja autohtonih biljnih vrsta, jer su traženiji isplativiji proizvodi, koji donose visok prinos i imaju nižu cenu. Oni su protiv globalizacije i nepotrebnog transporta proizvoda s jednog kraja sveta na drugi, ukoliko tih proizvoda već ima u dovoljnoj meri u datoj zemlji. Takva praksa stvara začaran krug u kojem su svi na gubitku: zagađuje se prirodno okruženje, a mali proizvođači ne mogu da prodaju svoje proizvode jer se potrošači odlučuju za jeftiniju robu. Iz ovog paradoksa izvedena je odrednica da hrana treba da bude pravična.

Ova večera ujedno je i ozvaničila saradnju Slow Food-a i restorana Stratus koji postaje i zvanično prvi Slow Food restoran u Novom Sadu na čijem meniju će se naći i proizvodi Slow Food proizvođača.