Преображење Господње

Без обзира на то што се овај празник обележава у јеку лета, према народном веровању Преображење Господње показује да се лето ближи свом крају и да ће ускоро стићи јесен…

Сунце окреће леђа лету, а осмехује се зими. Дан постаје све краћи, змије и гуштери враћају се у своје брлоге, а ласте се припремају за јесењу сеобу. У неким родопским селима постоји веровање да на тај дан Бог „прибразнува“ (прави или спушта бразду) са неба као знак да је дошло време за сетву јесењих култура. Верује се да уочи празника на небу се отварају „Божја врата“ на којима се појављује сам Бог и испуњава жеље.

Ово веровање је више везано за Богојављење (6. јануар). Али нада за светлоносно преображење држи будним људе и уочи Преображења Господњег. У неким местима мајке терају децу да гледају у звездано небо како не би пропустила тренутак, те да се помоле за здравље и благостање.

На овај дан се на крају Свете литургије служи обред освештања грожђа након чега га жене деле свим члановима породице, родбини и блиским људима. У појединим местима постоји обичај да се грожђе дели сеоским пастирима. Освештање грожђа је кључни моменат, јер се од овог воћа производи вино што симболизује крв Христову.

По бугарској традицији, забрањено је јести грожђе пре завршетка Свете литургије. На североистоку земље постоји веровање према коме се на Преображење Господње не сме јести црно грожђе и лубеница јер ће се по лицу онога ко их је појео појавити ружни трагови. Поред грожђа, у појединим местима се у цркву носи и купина за освештање.

У народу се верује да је Бог створио винову лозу и њене плодове и тиме је благословио људски род. Како би намамио људе да му се придруже, Ђаво је створио купину која сазрева пре грожђа. Из тог разлога, према народном веровању, људи не једу купине све док не сазри грожђе.

Извор: Ловесенса.рс